Ви сте овде: Почетак

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е ЗА „ДАНЕ ДЕФЕКТОЛОГА 2012“

Пријављивање

Присутни

Ко је на мрежи: један гост и нема пријављених чланова

ЗАКОН О

ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом уређује се основно образовање и васпитање, као део јединственог система образовања и васпитања.

Основно образовање и васпитање остварује се у складу са Уставом, законом којим се уређују основе система образовања и васпитања (у даљем тексту: Закон), ратификованом међународним конвенцијама, повељама, споразумима и овим законом.

Термини изражени у овом закону у граматичком мушком роду подразумевају природни женски и мушки род лица на које се односе.

Делатност основног образовања и васпитања

Члан 2.

Oсновно образовање и васпитање је делатност од непосредног друштвеног интереса и остварује се као јавна служба.

Образовно-васпитни рад у смислу овог закона обухвата наставу и друге облике организованог рада са ученицима.

Члан 3.

Делатност основног образовања и васпитања обавља основна школа (у даљем тексту: школа), и то:

1) основна школа;

2) основна школа за образовање одраслих;

3) основна музичка школа;

4) основна балетска школа;

5) основна школа за образовање ученика са сметњама у развоју.

Делатност основног образовања одраслих остварује се у складу са Законом и посебним законом који уређује област образовања одраслих.

Школа обавља делатност основног образовања и васпитања остваривањем школског програма, у школскоми другом простору, организовањем издвојеног одељења школе.

Право на основно образовање и васпитање

Члан 4.

Свако лице има право на бесплатно и квалитетно основно образовање и васпитање у државној школи.

Ученик државне школе може бесплатно да користи књиге, школски материјал, превоз, исхрану,као и смештај када је то потребно.

Школа обезбеђује смештај и исхрану ученика за кога није могуће организовати превоз или када је због услова и трајања превоза угрожена његова безбедност и дневно психофизичко функционисање.

Обавезност основног образовања и васпитања

Члан 5.

Основно образовање и васпитање у трајању од осам година обавезно је и остварује се у складу са законом.

Припремни предшколски програмостварује се у складу са Законом и део је обавезног образовања и васпитања.

Члан 6.

Родитељ, односно старатељ дужан је да обезбеди да његово дете упише и редовно похађа школу.

Члан 7.

Дете држављанин Републике Србије има право да основно образовање и васпитање стиче у националној школи.

Члан 8.

Родитељ, односно старатељ ученика има право да за своје дете изабере основно образовање и васпитање у државној или приватној школи, односно образовање код куће или на даљину.

Задатак школе

Члан 9.

Основни задатак школе је да омогући квалитетно образовање и васпитање за свако дете и ученика, под једнаким условима, без обзира где се школа налази, односно где се образовање и васпитање одвија.

Особе које делују у школском систему нарочито ће промовисати једнакост међу свим ученицима и активно се супротстављати свим врстама дискриминације и насиља.

Образовање и васпитање ученика са сметњама у развоју

Члан 10.

Ученик са сметњама у развоју стиче основно образовање и васпитање по правилу у школи заједно са осталим ученицима а када је то у најбољем интересу ученика у школи за ученике са сметњама у развоју у складу са Законом.

Ученик са сметњама у развоју има право на индивидуални образовни план, у складу са Законом.

Образовање и васпитање ученика са изузетним способностима

Члан 11.

Ученик са изузетним способностима има право на индивидуални образовни план који омогућава да се његов развој и напредовање одвија према способностима и интересовањима, у складу са Законом.

Ученик са изузетним способностима уписан у први разред средње музичке, односно балетске школе, који је завршио седми разред има право да полагањем разредних испита заврши школу.

Ученик са изузетним музичким, односно балетским способностима има право да стиче музичко или балетско образовање и васпитање на основу јединственог школског програма за таленте који се доноси на основу наставног плана и програма основног образовања и васпитања и наставног плана и програма музичког или балетског образовања и васпитања.

Језик остваривања образовно-васпитног рада

Члан 12.

Образовно-васпитни рад остварује се на српском језику.

За припаднике националне мањине образовно-васпитни рад остварује се и на језику и писму националне мањине, односно двојезично, ако се приликом уписа у први разред за то определи најмање 15 ученика.

Школа може да остварује образовно-васпитни рад на језику и писму националне мањине, односно двојезично и за мање од 15 ученика уписаних у први разред, уз сагласност министарства надлежног за послове образовања (у даљем тексту: Министарство).

Када се образовно-васпитни рад остварује на језику и писму националне мањине, школа је у обавези да за ученика организује наставу српског језика.

Када се образовно-васпитни рад остварује на српском језику, за ученика припадника националне мањине организује се настава језика националне мањине са елементима националне културе.

Образовно-васпитни рад може да се изводи на страном језику, односно двојезично, уз сагласност Министарства.

Када се образовно-васпитни рад остварује на страном језику, ученику се организује настава српског језика.

Ближе услове за остваривање програма образовно-васпитног рада на страном језику, односно двојезично прописује министар надлежан за послове образовања (у даљем тексту: министар).

Образовно-васпитни рад за ученике који користе знаковни језик, односно посебно писмо или друга техничка решења остварује се у складу са Законом.

II ШКОЛA

Члан 13.

Према програму образовања и васпитања који остварује, школа може да буде национална школа или страна школа.

Наставни план и програм донет на основу Закона остварује национална школа.

Страни програм у складу са Законом остварује страна школа.

Члан 14.

Према оснивачу, школа може да буде јавна школа или приватна школа.

Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе је оснивач јавне школе.

Друго домаће и страно правно или физичко лице је оснивач приватне школе.

Јавна школа

Члан 15.

Јавна школа оснива се у складу са актом о мрежи школа.

Мрежа школа треба да је рационална и да обезбеђује остваривање једнаког права на доступност образовања и васпитања свим ученицима на одређеном подручју.

Доступност мреже подразумева могућност стицања образовања и васпитања у седишту или другом објекту, организовањем издвојеног одељења школе, примерено удаљеном од места становања, уз инфраструктурну повезаност и услове који не угрожавају здравље и безбедност ученика.

Приватна школа

Члан 16.

Приватна школа оснива се у складу са Законом.

Уколико има више оснивача приватне школе њихова међусобна права и обавезе уређују се уговором.

Национална и страна школа

Члан 17.

Национална школа оснива се као јавна, а може да се оснује као приватна школа.

Страну школу оснива страна држава, страно правно или физичко лице,у складу са Законом.

Осим услова прописаних Законом, услов за оснивача стране школе је гаранција пословне банке да су обезбеђена потребна средства за први и други циклус основног образовања и васпитања.

Јавна исправа коју издаје страна школа признаје се и изједначава са јавном исправом коју издаје национална школа, након спровођења поступка признавања стране школске исправе.

Школа за образовање ученика са сметњама у развоју

Члан 18.

У школи за образовање ученика са сметњама у развоју школују се деца без обзира на врсту сметње.

Ради унапређивања инклузивног образовања и васпитања, школа за образовање ученика са сметњама у развоју пружа подршку школи у систему редовног образовања и васпитања.

Школа у систему редовног образовања и васпитања у којој стичу образовање и ученици са сметњама у развоју може да ангажује васпитача, наставника или стучног сарадника, који је запослен у школи за образовање ученика са сметњама у развоју, у складу са Законом.

Ангажовање запосленог из става 3. овог члана, врши се на основу мишљења интерресорне комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке ученику.

Школа посебне педагошке оријентације

Члан 19.

Школа може да се устроји као школа посебне педагошке оријентације када Министарство утврди да реализација њеног програма обезбеђује остваривање стандарда за завршетак основног образовања и васпитања.

Школа из става 1. овог члана мора да поседује сертификат међународно признатог удружења школа исте педагошке оријентације.

Издвојено одељење

Члан 20.

Школа која има решење о верификацији, може да обавља делатност ван седишта у издвојеном одељењу (објекту школе или другом простору) ако испуњава услове у складу са Законом.

Настава и други облици образовно-васпитног рада ван седишта школе остварују се уз уважавање демографских, географских, економских и културних специфичности.

Школа може почети са радом ван седишта, по добијању решења о верификацији за обављање делатности у издвојеном одељењу, у складу са Законом.

III ЦИЉЕВИ И ИСХОДИОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Циљеви основног образовања и васпитања

Члан 21.

Циљеви основног образовања и васпитања јесу:

1) пун и усклађен интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког детета и ученика, у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима;

2) стицање квалитетних знања и вештина и формирање вредносних ставова (у даљем тексту: знања, вештине и ставови), језичке, математичке, научне, уметничке, културне, техничке, информатичке писмености, неопходних за наставак школовања и активну укљученост у живот породице и заједнице;

3) развој стваралачких способности, креативности, естетске перцепције и укуса, као и изражавање на језицима разичитих уметности;

4) развој способности проналажења, анализирања, примене и саопштавања информација, уз вешто и ефикасно коришћење информационо-комуникационих технологија;

5) оспособљавање за решавање проблема, повезивање и примену знања и вештина у даљем образовању и свакодневном животу;

6) развој мотивације за учење и оспособљавање за самостално учење и образовање током целог живота;

7) развој свести о себи, самоиницијативе, способности самовредновања и изражавања свог мишљења;

8) оспособљавање за доношење ваљаних одлука о избору даљег образовања и занимања, сопственог развоја и будућег живота;

9) развој кључних компетенција потребних за живот у савременом друштву;

10) развој и практиковање здравог начина живота, свести о важности сопственог здравља и безбедности, потребе неговања и развоја физичких способности;

11) развој свести о значају одрживог развоја, заштите и очувања природе и животне средине, еколошке етике и заштите животиња;

12) развој способности комуницирања, дијалога, осећања солидарности, квалитетне и ефикасне сарадње са другима и спoсобности за тимски рад и неговање другарства и пријатељства;

13) развијање способности за улогу одговорног грађанина, за живот у демократски уређеном и хуманом друштву заснованом на поштовању људских и грађанских права, права на различитост и бризи за друге, као и основних вредности правде, истине, слободе, поштења и личне одговорности;

14) формирање ставова, уверења и система вредности, развој личног и националног идентитета, развијање свести и осећања припадности држави Србији, поштовање и неговање српског језика и свог језика, традиције и културе српског народа, националних мањина и етничких заједница, других народа, развијање мултикултурализма, поштовање и очување националне и светске културне баштине;

15) развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавање различитости.

Исходи

Члан 22.

После завршетка основног образовања и васпитања сва деца и ученици ће:

1) усвојити интегрисани систем научно заснованих темељних знања о природном и друштвеном свету и бити способни да примењују и размењују стечена знања;

2) ефикасно усмено и писмено комуницирати на српском, односно на српском и језику националне мањине, и најмање једном страном језику користећи се разноврсним вербалним, визуелним и симболичким средствима;

3) бити функционално писмени у математичком и научном домену;

4) ефикасно и критички користити науку и технологију, уз показивање одговорности према свом животу, животу других и животној средини;

5) бити способни да разумеју различите уметничке форме изражавања и да их користи за изражавање себе;

6) научити како да самостално уче;

7) бити способни да прикупљају, анализирају, организују и критички процењују информације;

8) моћи да идентификују и решавају проблеме и доносе одлуке користећи критичко и креативно мишљење и релевантна знања;

9) спремно прихватати изазове и промене, бити предузимљиви уз одговорно и ефикасно управљање собом и својим активностима;

10) бити одговоран према сопственом здрављу и његовом очувању;

11) развити разумевање себе као особе и својих односа са другим особама, бити одговоран према сопственој добробити и добробити других особа са којима улази у односе;

12) познавати и уважавати људска и дечја права и бити способан да активно учествује у њиховом остваривању;

13) развити осећање припадности сопственој породици, нацији и култури, познавати сопствену традицију и доприносити њеном очувању и развоју;

14) познавати и поштовати традицију, идентитет и културу других заједница и бити способан и заинтересован да сарађује са њиховим припадницима;

15) бити способни да ефикасно и конструктивно раде са другима као чланови тима, групе, организације и заједнице.

IV ПРОГРАМИ И ОРГАНИЗАЦИЈА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

Програми

Члан 23.

Образовно-васпитни рад остварује се на основу школског програма, у складу са Законом.

Школа може да остварује и:

1) школски програм за образовање одраслих;

2) школски програм за музичко образовање;

3) школски програм за балетско образовање;

4) индивидуални програм српског језика, односно језика националне мањине за ученике који не познају језик на којем се изводи настава;

5) предшколски програм, односно припремни предшколски програм;

6) друге програме усмерене на унапређивање и повећање квалитета образовно-васпитног рада.

Наставни предмети

Члан 24.

У школи се изучавају наставни предмети прописани наставним планом и програмом у складу са Законом.

Наставни предмети су:

1) обавезни предмети;

2) обавезни изборни предмети;

3) изборни предмети.

У приватној школи, уместо изборних предмета прописаних наставним планом и програмом, школа може да реализује наставу других предмета према школском програму.

У школи се могу изучавати и факултативни предмети у складу са школским програмом.

Развојни план

Члан 25.

Школа доноси развојни план у складу са Законом и овим законом.

Развојни план школе садржи и:

1) мере унапређивања образовно-васпитног рада на основу анализе резултата ученика на завршном испиту;

2) мере за унапређивање доступности и квалитета образовања и васпитања за децу и ученике којима је потребна додатна подршка;

3) мере превенције насиља и повећања сарадње међу ученицима, наставницима и ученицима и наставницима;

4) мере превенције осипања ученика;

5) друге мере усмерене на достизање циљева образовања и васпитања који превазилазе садржај појединих наставних предмета;

6) план припреме за завршни испит;

7) план укључивања школе у националне и међународне развојне пројекте;

8) план стручног усавршавања наставника, стручних сарадника и директора;

9) мере за увођење иновативних метода наставе, учења и оцењивања ученика;

10) план напредовања и стицања звања наставника и стручних сарадника;

11) план укључивања родитеља у рад школе;

12) план сарадње и умрежавања са другим школама и установама;

13) друга питања од значаја за развој школе.

Развојни план садржи и мерила за праћење остваривања развојног плана.

Развојни план служи као ослонац за израду школског програма и годишњег плана рада школе.

Школски програм

Члан 26.

Школски програм је документ на основу којег се остварује развојни план и укупан образовно-васпитни рад у школи.

Школски програм представља основу на којој сваки наставник и стручни сарадник планира и реализује свој рад.

Школски програм омогућава оријентацију ученика и родитеља, односно старатеља у избору школе, праћење квалитета образовно-васпитног процеса и његових резултата, као и процену индивидуалног рада и напредовања сваког ученика.

Школски програм се доноси на основу наставног плана и програмау складу са Законом.

Поједини делови школског програма иновирају се и надограђују у току његовог остваривања.

Школа објављује школски програм у складу са Законом општим актом школе.

Школски програм садржи:

1) циљеве школског програма;

2) наставни план основног образовања и васпитања;

3) програме обавезних, обавезних изборних и изборних предмета по разредима, са начинима и поступцима за њихово остваривање;

4) програм допунске и додатне наставе;

5) програм културне и јавне делатности школе;

6) програм школског спортаи спортских активности;

7) програм превенције насиља, наркоманије, алкохолизма и малолетничке деликвенције;

8) програм слободних активности;

9) програм професионалне оријентације;

10) програм здравствене заштите;

11) програм социјалне заштите;

12) програм заштите животне средине;

13) програм сарадње са локалном заједницом;

14) програм сарадње са породицом;

15) програм излета, екскурзија и наставе у природи;

16) програм рада школске библиотеке;

17) начин остваривања других области развојног плана школе који утичу на образовно-васпитни рад.

Индивидуални образовни планови свих ученика који се образују по индивидуалном образовном плану чине прилог школског програма.

Када школа реализује факултативни предмет, његов програм саставни је део школског програма.

Школски програм за образовање одраслих, школски програм за музичко образовање, школски програм за балетско образовање, предшколски програм, односно припремни предшколски програм су део школског програма када их школа остварује.

У оквиру школског програма основна музичка, односно основна балетска школа може да остварује и програм музичког односно балетског васпитања и образовања за децу предшколског узраста у трајању до једне године.

У оквиру школског програма, за децу и ученике који не познају српски језик, школа може да реализује и програм за стицање елементарних знања из српског језика.

Начела израде школског програма

Члан 27.

Школски програм утемељен је на начелима:

1) усмереност на процесе и исходе учења;

2) заснованост на стандардима, уз систематско праћење и процењивање квалитета програма;

3) уважавање узрасних карактеристика у процесу развоја знања, вештина, ставова и вредности код ученика;

4) хоризонтална и вертикална повезаност у оквиру предмета и између различитих наставних предмета;

5) поштовање индивидуалних разлика међу ученицима у погледу начина учења и брзине напредовања као и могућности личног избора у слободним активностима;

6) заснованост на партиципативним, кооперативним, активним и искуственим методама наставе и учења;

7) уважавање искуства, учења и знања која ученици стичу ван школе и њихово повезивање са садржајима наставе;

8) развијање позитивног односа ученика према школи и учењу, као и подстицање учениковог интересовања за учење и образовање у току читавог живота;

9) употребе позитивне повратне информације, похвале и награде као главног средства за мотивисање ученика.

Годишњи план рада

Члан 28.

Школа доноси годишњи план рада, у складу са Законом.

Трајање основног образовања и васпитања

Члан 29.

Основно образовање и васпитање остварује се у трајању од осам година у два образовна циклуса, у складу са Законом, овим законом и наставним планом и програмом.

Први циклус обухвата први, други, трећи и четврти разред.

Други циклус обухвата пети, шести, седми и осми разред.

Основно музичко образовање и васпитање траје од две до шест година и остварује се у два образовна циклуса, у складу са наставним планом и програмом донетим на основу Закона.

Основно балетско образовање и васпитање траје четири године и остварује се у два образовна циклуса, у складу са наставним планом и програмом донетим на основу Закона.

Основно музичко, основно балетско и основно образовање одраслих стиче се похађањем наставе или полагањем испита.

Музичко, односно балетско образовање и васпитање за ученике са изразитим музичким, односно балетским способностима траје осам година.

Трајање основног образовања и васпитања може бити дуже или краће од трајања из ст. 1. и 7. овог члана, у зависности од постигнућа и напредовања ученика.

Формирање одељења и група

Члан 30.

Образовно-васпитни рад организује се у одељењу и у групама, а по потреби и индивидуално.

Одељење истог разреда може да има до 30 ученика.

У једном одељењу могу да буду до два ученика са сметњама у развоју.

Број ученика утврђен у ставу 2. овог члана умањује се за три уколико је у одељењу једанученик са сметњама у развоју, односно за шест уколико су у одељењу два ученика са сметњама у развоју.

Образовно-васпитни рад од првог до четвртог разреда може да се организује и у комбинованом одељењу.

Комбиновано одељење састављено од ученика два разреда може да има до 15 ученика, а одељење од три или четири разреда до десет ученика.

Одељење или група у школи за образовање ученика са сметњама у развоју може да има до десет ученика.

Настава

Члан 31.

Настава је основа образовно-васпитног процеса у школи.

Поред редовне наставе, која се може организовати полудневно и целодневно, у школи се организује допунска, додатна и припремна настава.

За ученике којима је потребна помоћ у савладавању програма и учењу, школа организује допунску наставу.

За ученике од четвртог до осмог разреда са посебним способностима, склоностима и интересовањима за поједине предмете, школа организује додатну наставу.

За ученике упућене на разредни и поправни испит, школа организује припремну наставу.

Припремна настава се организује пре почетка испитног рока, у трајању од најмање пет радних дана са по два часа дневно за сваки предмет.

За ученике са сметњама у развоју остварује се додатна подршка у складу са индивидуалним образовним планом.

Школа је дужна да организује припрему ученика за полагање завршног испита током другог полугодишта осмог разреда, а десет дана пре полагања испита најмање два часа дневно.

Члан 32.

Наставни план и програм верске наставе споразумно доносе министар и министар надлежан за послове вера, на усаглашени предлог традиционалних цркава и верских заједница у складу са Законом.

Влада образује Комисију за верску наставу коју чине по један представник традиционалних цркава и верских заједница, три представника Министарства и три представника министарства надлежног за послове вера на период од четири године.

Предлагање и начин именовања и престанка својства члана Комисије за верску наставу, начин рада и друга питања од значаја за рад Комисије уређује се пословником о раду Комисије који доноси Влада.

Комисија за верску наставу обавља послове који се односе на:

1) усаглашавање предлога програма верске наставе традиционалних цркава и верских заједница;

2) уџбенике и друга наставна средстава, у складу са законом којим се уређују уџбеници и друга наставна средства;

3) давање мишљења министру и министру вера о листама наставника верске наставе;

4) другим питањима везаним за праћење организовања и остваривања програма верске наставе.

Разредна и предметна настава

Члан 33.

За ученике првог циклуса организује се разредна настава, а за ученике другог циклуса предметна настава а када постоје услови и заједничка настава више сродних предмета са интердисциплинарним садржајем у складу са школским програмом.

Изузетно, за ученике првог циклуса може да се организује предметна настава из страног језика, изборних и факултативних предмета, у складу са законом и наставним планом и програмом.

За припаднике националне мањине предметна настава може да се организује из српског језика и језика националне мањине са елементима националне културе од првог разреда.

Члан 34.

Школа је дужна да за ученике четвртог разреда организује часове предметне наставе у циљу упознавања ученика са предметним наставницима који ће реализовати наставу у петом разреду.

Часовипредметне наставе, из става 1. овог члана,планирaју се на основу наставног програма за четврти разред основног образовања и васпитања, у сарадњи учитеља и одговарајућих наставника предметне наставе.

Часове предметне наставе за ученике четвртог разреда реализујусви наставници предметне наставе из става 1. овог члана, по два пута у току школске године, односно једанпут у току полугодишта.

Школа може, у истом циљу и на исти начин, да организује часове предметне наставе и за ученике од првог до трећег разреда.

Целодневна настава и продужени боравак

Члан 35.

Школа може да организује целодневну наставу и продужени боравак као посебне облике образовно-васпитног рада, уз сагласност Министарства.

У оквиру целодневне наставе и продуженог боравка обезбеђује се игра, културно-уметничке, спортске активности, учење, израда домаћих задатака и извршавање других обавеза ученика у безбедном окружењу под надзором наставника.

Ближе услове организoвања целодневне наставе и продуженог боравакапрописује министар.

Настава за ученике на кућном и болничком лечењу

Члан 36.

Школа може да организује образовно-васпитни рад као посебан облик рада за ученике на дужем кућном или болничком лечењу, уз сагласност Министарства.

За ученике који због већих здравствених проблема или хроничних болести не могу да похађају наставу дуже од три недеље настава се организује у кући, односно здравственој установи.

Родитељ је дужан да о потреби организовања наставе код куће или у здравственој установи обавести школу.

Начин организовања наставе за ученике на дужем кућном и болничком лечењу прописује министар.

Настава код куће и на даљину

Члан 37.

Родитељ, односно старатељ има право да организује свом детету основношколско образовање и васпитање код куће.

Родитељ, односно старатељ је дужан да до краја наставне године писмено обавести школу у коју је дете, односно ученик уписан о намери да за своје дете од следеће школске године организује наставу код куће.

Школа из става 2. овог члана дужна је да организује полагање разредних испита из свих предмета у складу са наставним планом и програмом.

Основношколско образовање и васпитање код куће мора да обезбеди остваривање прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа.

За ученика са сметњама у развоју који стиче образовање код куће остваривањем индивидуалног образовног плана са прилагођеним стандардима, образовање и васпитање код куће обезбеђује остваривање прилагођених стандарда.

Настава може да се остварује, на захтев родитеља, односно старатеља и као настава на даљину.

О образовању на даљину школа одлучује на основу расположивих средстава, потребних за овај вид образовања и васпитања.

Школа води евиденцију о образовању и васпитању ученика код куће и на даљину.

Ближе услове за остваривање и начин осигурања квалитета и вредновања наставе код куће и на даљину прописује министар.

Културна и јавна делатност школе

Члан 38.

Културна и јавна делатност школе остварује се на основу програма културне и јавне делатности.

Културна и јавна делатност обухвата: прославу дана школе, почетка и краја школске године и завршетка основношколског образовања и васпитања, прославе школских и државних празника, приредбе, представе, изложбе, концерте, спортска такмичења, посете културним и јавним установама, заједничке активности школе и локалне заједнице и друге активности које доприносе проширењу утицаја школе на васпитање ученика и културном развоју окружења школе.

Прославе школских и државних празника, почетка и краја школске године и завршетка основношколског образовања и васпитања за ученике организују се у школи или у договору са јединицом локалне самоуправе у установама културе.

Програм школског спорта и спортских активности

Члан 39.

У циљу развоја и практиковања здравог начина живота, развоја свести о важности сопственог здравља и безбедности, о потреби неговања и развоја физичких способности, као и превенције насиља, наркоманије, малолетниче деликвенције,школа у оквиру школског програма, поред наставе обавезног предмета физичко васпитање реализује и програм школског спорта, којим су обухваћени сви ученици.

Школа је дужна да, у оквиру програма школског спорта, заједно са јединицом локалне самоуправе, организује недељу школског спорта најмање једном у току школске године.

Недеља школског спорта обухвата такмичења свих ученика у спортским дисциплинама прилагођеним узрасту ученика.

Превенција насиља, наркоманије, алкохолизма и малолетничке деликвенције

Члан 40.

Превенција насиља, наркоманије, алкохолизма и малолетничке деликвенције у школи остварује се у складу са Законом, на основу програма који је саставни део школског програма.

У реализацију програма превенције и решавања конфликата укључују се вршњачки посредници, као и друга лица која су обучена за посредовање у решавању конфликата.

Програм слободних активности

Члан 41.

У циљу јачања образовно-васпитне делатности школе, подстицања индивидуалних склоности и интересовања, правилног коришћења слободног времена, као и ради богаћења друштвеног живота и разоноде ученика, развијања и неговања другарства и пријатељства школа је дужна да реализује слободне активности.

Слободне активности организују се у области културе, уметности, медија, науке и спорта.

Школа ће посебну пажњу посветити формирању музичке и драмске групе ученика, школског листа и фолклора.

Професионална оријентација ученика

Члан 42.

Школа у сарадњи са установaма за професионалну оријентацију помаже родитељима, односно старатељима и ученицима у избору средње школе и занимања, према склоностима и способностима ученика и у том циљу прати њихов развој и информише их о карактеру и условима рада појединих занимања.

Ради праћења индивидуалних склоности ученика и пружања помоћи ученицима и њиховим родитељима у избору средње школе и занимања, школа формира тим за професионалну оријентацију, у чијем саставу су стручни сарадници и наставници.

Тим за професионалну оријентацију реализује програм професионалне оријентације за ученике седмог и осмог разреда.

Здравствена заштита ученика у школи

Члан 43.

Школа сарађује са здравственим установама у спровођењу здравствене заштите ученика, посебно у обављању лекарских прегледа деце која полазе у први разред, спровођењу редовних систематских лекарских прегледа и вакцинација, у складу са законом.

Редовни систематски преглед ученика је обавезан и бесплатан, обавља се најмање једном у току школске године, уз претходно обавештавање родитеља, односно старатеља.

Социјална заштита ученика у школи

Члан 44.

Школа у сарадњи са надлежним установама брине о социјалној заштити, посебно ученика из осетљивих друштвених група, на основу програма здравствене и социјалне заштите.

Школа осигурава једнак приступ ученика свим елементима школског програма и уколико је потребно организује прикупљање средстава за ове сврхе кроз акције школског спорта, волонтирања и других добротворних акција.

Заштита животне средине

Члан 45.

Заштита животне средине обухвата активности усмерене на развој еколошкесвести, као и очување природних ресурса.

Школа доприноси заштити животне средине остваривањем програма заштите животне средине,локалним еколошким акцијама, заједничким активностима школе, родитеља и локалне заједнице у анализи стања животне средине и акција за заштиту животне средине у складу са законом.

Програм сарадње са локалном заједницом

Члан 46.

Сарадња са локалном заједницом реализује се на основу програма који чини део школског програма.

Школа прати, укључује се у дешавања у локалној заједници и заједно са њеним представницима планира садржај и начин сарадње, , нарочито о питањима од којих зависи развитак школе и локалне заједнице.

Програм сарадње са породицом

Члан 47.

Школа подстиче и негује партнерски однос са родитељима, односно старатељима ученика, заснован на принципима међусобног разумевања, поштовања и поверења.

Програмом сарадње са породицом, школа дефинише области, садржај и облике сарадње са родитељима, односно старатељима деце и ученика, који обухватају детаљно информисање родитеља, саветовање родитеља, укључивање родитеља у наставне, ваннаставне и остале активности школе, консултовање родитеља у доношењу одлука око безбедносних, наставних, ваннаставних, организационих и финансијских питања у циљу унапређивања квалитета образовања и васпитања, као и обезбеђивања свеобухватности и трајности васпитно-образовних утицаја.

Програм сарадње укључује и организацију отвореног дана школе сваког месеца, када родитељи, односно старатељи могу присуствовати настави.

У циљу праћења успешности програма, школа је дужна да на крају сваког полугодишта организује анкетирање родитеља у погледу њиховог задовољства програмом и у погледу њихових сугестија за наредно полугодиште.

Мишљење родитеља, односно старатеља, добијено као резултат анкетирања, обавезујуће је и уграђује се у измену школског програма.

Излети, екскурзије и настава у природи

Члан 48.

Школа може да планира и организујеизлете, екскурзије и наставу у природи, на начин и под условима утврђеним наставним планом и програмом.

Програм излета, екскурзија и наставе у природи саставни је део школског програма и годишњег плана рада школе.

Школе у сеоским срединама могу да буду центри за реализацију наставе у природи, односно заједничких активности ученика матичне и гостујуће школе, уколико испуњавају услове за реализацију програма наставе у природи.

Школска библиотека

Члан 49.

Школска библиотека је место библиотечко-информационе, васпитно-образовне и културне и јавне делатности школе.

У школској библиотеци прикупља се, обрађује и ученицима, наставницима и стучним сарадницима даје на коришћење књижна и некњижна грађа.

Библиотека је дужна да у свом фонду прикупља уџбенике и друга наставна средства намењена ученицима са сметњама у развоју, као и стучну литературу за наставнике и стручне сараднике.

Задатак школске библиотеке је да код ученика развија навике читања и коришћења библиотечких услуга, као и да ученике оспособљава да користе информације у свим облицима и на свим медијима и омогући им да овладају вештинама потребним за учење у току читавог живота.

Свака школа дужна је да има школску библиотеку, у складу са законом.

Програм рада школске библиотеке саставни је део школског програма.

Дечје и ученичке организације у школи

Члан 50.

Школа може да има своје организације деце и ученика, а може да се повезује и са организацијама ван школе (Пријатељи деце Србије, Црвени крст, организације горана, планинара, извиђача и слично), у складу са законом.

Родитељи

Члан 51.

Сарадња са породицом остварује се и преко савета родитеља одељења, савета родитеља школе и савета родитеља општине.

Савет родитеља школеформира се и обавља послове у складу са Законом.

Савет родитеља општинечине потри представника савета родитеља државних и приватних установа у области образовања и васпитањаса територије општине.

Савет родитеља општине, нарочито се стара о остваривању права детета, односно ученика на:

1) квалитетно образовање и васпитање под једнаким условима;

2) образовање и васпитање које поштује различитости и развија све потенцијале детета, односно ученика;

3) инклузиван приступ образовању и васпитању;

4) образовање и васпитање у безбедној средини и превенцију насиља;

5) квалитетне информације о средњим школама на нивоу општине и могућностима даљег школовања ученика.

Савет родитеља општине пружа информације, стручне савете и подршку свим саветима родитеља установа на територији општине у вези са свим питањима из надлежности савета родитеља установе.

Савет родитеља општине заступа родитеље општине у свим ситуацијама која су од значаја за образовање и васпитање деце и ученика у општини, иницира заједничке акције и предлаже мере за унапређивање образовања и васпитања и добробит деце и ученика, даје мишљења о питањима од значаја за образовање и васпитање и добробит деце и ученика.

Савет родитеља општине у циљу стварања безбедне средине за учење и спречавања насиља сарађује са Министарством, министарством надлежним за унутрашње послове и министарством надлежним за послове здравља.

На основу резултата ученика на завршном испиту, савет родитеља општине предлаже мере за унапређивање образовно-васпитног рада.

Савет родитеља општине учествује у организовању зимовања или летовања за децу, односно ученике.

Савет родитеља општине сарађује са саветима родитеља других општина.

Вођење летописа и представљање рада школе

Члан 52.

Школа је дужна да води летопис за сваку школску годину.

Летопис садржи све писане податке о активностима школе и реализацији образовно-васпитног рада.

Школа у посебној публикацији представља програм и организацију рада, у складу са годишњим планом рада, као и права и дужности ученика, правила понашања, кућни ред и друге податке од значаја за представљање школе.

Школа публикацију објављује на својој интернет страни до 1. октобра за текућу школску годину, а може је поделити ученицима у штампаном облику.

Школа је дужна да има своју интернет страну.

Ученичке задруге

Члан 53.

У школи може да се оснује ученичка задруга ради утицања на развој правилног односа ученика према раду, професионалне оријентације, повезивања наставе са светом рада, развијање свести о одговорности за преузете обавезе, као и на развој правилног односа према тимском раду.

Рад ученичке задруге уређује се статутом школе и правилима за рад задруге, у складу са законом.

Школа може пружати услуге и продавати производе настале као резултат рада у ученичкој задрузи, као и школски прибор и опрему.

Средства стечена радом ученичке задруге користе се за проширење материјалне основе рада ученичке задруге, екскурзије, исхрану ученика, награде члановима задруге и унапређивање образовно-васпитног рада у школи и у друге сврхе у складу са актима којима се уређује рад ученичке задруге.

Образовање у иностранству

Члан 54.

За децу грађана Републике Србије који су на привременом боравку у иностранству може да се обезбеди допунско основно образовање и васпитање по посебном наставном плану и програму.

V УЧЕНИЦИ

Упис

Члан 55.

Уписом у први разред дете стиче својство ученика.

У први разред уписује се свако дете које до почетка школске године има најмање шест и по, а највише седам и по година, у складу са Законом.

Дете које имаод шест до шест и по година уписује се у први разред након провере спремности за полазак у школу.

Школа је дужна да организује проверу спремности из става 3. овог члана у складу са Законом.

Ако дете које има више од седам и по година због болести или других разлога није уписано у први разред, може да се упише у први или одговарајући разред, на основу претходне провере знања.

Претходну проверу обавља тим састављен од наставника разредне наставе, педагога и психолога школе користећи стандарде постигнућа и ценећи најбољи интерес детета.

Упис у школу за образовањеученика са сметњама у развоју

Члан 56.

У школу за образовање ученика са сметњама у развоју, дете, односно ученик се уписује на основу мишљења комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке, уз сагласност родитеља.

Упис у музичку, односно балетску школу

Члан 57.

У основну музичку, односно основну балетску школу може да се упише дете, ученик основне и средње школе, односно одрасли који положи пријемни испит за утврђивање музичке, односно балетске способности.

Ученик који није завршио први циклус основне музичке, односно основне балетске школе може да се упише у други циклус након положеног испита за проверу знања.

Ученик основне музичке или основне балетске школе може да настави стицање музичког, односно балетског образовања и васпитања по јединственом школском програму за таленте, ако се утврди да има изузетне музичке, односно балетске способности.

Одговорност за упис и редовно похађање наставе

Члан 58.

Родитељ, односно старатељ, одговоран је за упис детета у школу, за редовно похађање наставе и обављање других школских обавеза .

Јединица локалне самоуправе води евиденцију и обавештава школу и родитеље, односно старатеље, о деци која треба да се упишу у први разреднајкасније до краја фебруара текуће године за наредну школску годину.

Школа је дужна да у року од 30 дана обавести родитеља, односно старатеља, о одлуци по његовом захтеву за упис детета ван подручја школе.

Школа је дужна да обавести родитеља, односно старатеља и јединицу локалне самоуправе о детету које није уписано у први разред, најкасније 15 дана пре почетка школске године.

Школа је дужна да обавести родитеља, односно старатеља о ученику који нередовно похађа или је престао да похађа наставу, најкасније два дана од дана престанка похађања наставе.

Ако родитељ, односно старатељ по пријему обавештења из става 5. овога члана не обезбеди да ученик настави да редовно похађа школу у року од три дана, школа обавештава јединицу локалне самоуправе.

Оптерећење ученика и трајање часа

Члан 59.

Ученик у првом циклусу има до 20 часова наставе недељно, односно до четири часа дневно.

Ученик у другом циклусу има до 25 часова недељно, односно до пет часова дневно.

Ученик у првом циклусу који стиче основно образовање и васпитање на језику националне мањине има до 23 часа наставе недељно, а у другом циклусу до 28 часова недељно.

Часови из ст. 1, 2. и 3. овог члана могу се увећати до три часа недељно осталим активностима.

Час наставе траје 45 минута.

Изузетно, час може да траје дуже или краће од 45 минута, у складу са наставним планом и програмом.

Трајање часа може се прилагодити посебним условима у којима се остварује образовно-васпитни рад у одређеном временском периоду, уз сагласност Министарства.

Оцењивање

Члан 60.

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење остваривања прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа и ангажовања ученика у току савладавања школског програма.

Наставник је дужан да редовно оцењује ученике у складу са законом.

Оцена представља објективну и поуздану меру напредовања и развоја ученика и показатељ је квалитета и ефикасности рада наставника и школе.

Праћење развоја, напредовања и постигнућа ученика у току школске године обавља се формативним и сумативним оцењивањем.

Ученик коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању оцењује се на основу ангажовања и степена остварености циљева и посебних стандарда постигнућа у току савладавања индивидуалног образовног плана, и то на начин који узима у обзир његове језичке, моторичке и чулне могућности.

Уколико ученик стиче образовање и васпитање по индивидуалном образовном плану са прилагођеним стандардима постигнућа, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености циљева и прилагођених стандарда.

Ученик са изузетним способностима који стиче образовање и васпитање на прилагођен и обогаћен начин, применом индивидуалног образовног плана, оцењује се на основу праћења остваривања прописаних циљева, општих и посебних стандарда постигнућа и ангажовања.

Ученику се не може умањити оцена из наставног предмета због његовог односа према ваннаставним активностима или непримереног понашања.

Успех ученика и оцена

Члан 61.

Ученик се оцењује из наставних предмета и владања, описном оценом односно формативно и бројчаном оценом, односно сумативно, у складу са Законом.

Оцена је јавна и саопштава се ученику са образложењем.

Бројчана оцена успеха ученика из обавезних, обавезних изборних, изборних и факултативних предмета је: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1). Оцена недовољан (1) је непрелазна.

Успех ученика из верске наставе и грађанског васпитања оцењује се описно.

У току полугодишта ученик мора бити оцењен из сваког наставног предмета најмање четири пута.

Закључна оцена у првом разреду је описна и утврђује се на крају првог и другог полугодишта на основу описних оцена о развоју и напредовању ученика у току савладавања школског програма.

У осталим разредима, закључна оцена из предмета је бројчана, осим из предмета верска настава и грађанско васпитање.

Закључна оцена из предмета верска настава и грађанско васпитање је: истиче се, добар и задовољава.

Закључну оцену из предмета утврђује одељењско веће на предлог предметног наставника, на крају првог и другог полугодишта.

Ученику који није оцењен најмање четири пута у току полугодишта, не може да се утврди закључна оцена.

Ученика који редовно похађа наставу и извршава школске обавезе, а нема прописани број оцена у полугодишту, наставник је дужан да оцени на посебно организованом часу у току трајања полугодишта уз присуство одељенског старешине, педагога или психолога.

Уколико предметни наставник из било којих разлога није у могућности да организује час из става 4. овог закона, школа је дужна да обезбеди адекватну стручну замену.

Одељењски старешина је у обавези да редовно прати оцењивање ученика и указује предметним наставницима на број прописаних оцена које ученик треба да има у полугодишту ради утврђивања закључне оцене.

Када наставни предмет садржи модуле, закључна оцена се изводи на основу позитивних оцена свих модула у оквиру предмета.

Општи успех ученика

Члан 62.

Општи успех ученика од другог до осмог разреда утврђује се на крају првог и другог полугодишта на основу аритметичке средине позитивних закључних бројчаних оцена из обавезних и обавезних изборних предмета и оцене из владања почев од шестог разреда.

Општи успех ученика је: одличан, врло добар, добар, довољан.

Ученик је постигао општи успех:

1) одличан – ако има средњу оцену најмање 4,50;

2) врло добар – ако има средњу оцену од 3,50 закључно са 4,49;

3) добар – ако има средњу оцену од 2,50 закључно са 3,49;

4) довољан успех – ако има средњу оцену до 2,49.

Оцењивање владања ученика

Члан 63.

Владање ученика од првог до петог разреда оцењује се описно у току и на крају полугодишта.

Закључна оцена из владања ученика из става 1. овог члана јесте: примерно; врло добро; добро; задовољавајуће и незадовољавајуће и не утиче на општи успех ученика.

Владање ученика од шестог до осмог разреда оцењује се описно у току полугодишта.

Оцена из владања из става 3. овог члана на крају првог и другог полугодишта јесте бројчана, и то: примерно (5), врло добро (4), добро (3), задовољавајуће (2) и незадовољавајуће (1), и утиче на општи успех ученика.

Приликом оцењивања владања сагледава се понашање ученика у целини.

На оцену из владања не утичу оцене из наставних предмета.

Закључну оцену из владања на предлог одељенског старешине утврђује одељенско веће.

Додатна подршка у образовању и васпитању

Члан 64.

За ученика коме је због сметњи у развоју и инвалидитета, специфичних тешкоћа у учењу, социјалне ускраћености и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, школа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека и зависно од потреба, донеси и индивидулани образовни план у складу са Законом.

Циљ додатне подршке у образовању јесте постизање оптималног укључивања ученика у редован образовно-васпитни рад и његово осамостаљивање у вршњачком колективу.

Ослобађање од наставе

Члан 65.

Ученик може бити привремено или за одређену школску годину ослобођен наставе физичког васпитања у целини или делимично.

Наставничко веће доноси одлуку о ослобађању ученика од физичког васпитања на основу предлога изабраног лекара.

Ученик основне музичке, односно балетске школе може бити ослобођен похађања наставе изборног предмета у школи, на захтев родитеља, односно старатеља.

Одлуку о ослобађању ученика из става 3. овог члана доноси наставничко веће, на основу потврде о својству ученика коју издаје основна музичка, односно балетска школа.

Похваљивање и награђивање ученика

Члан 66.

Ученик који се истиче у учењу похваљује се или награђује.

Општим актом школе одређују се услови и начин за додељивање похвала и награда, као и за изборученика генерације.

У току школовања ученику се додељује диплома или награда за изузетан општи успех, односно диплома за изузетан успех из појединих наставних предмета и изузетног постигнућа у било којој области рада школе.

Врсте диплома, односно награда и ближе услове за њихово додељивање прописује министар.

Брже напредовање ученика

Члан 67.

Ученик који се истиче знањем и способностима може да заврши школу у року краћем од осам година.

У току једне школске године ученик може да заврши два разреда.

Наставничко веће утврђује испуњеност услова за брже напредовање ученика.

Услове и поступак напредовања ученика прописује министар.

Ученички парламент

Члан 68.

У седмом и осмом разреду организује се ученички парламент, у складу са Законом.

Ученички парламент доставља извештај о свом раду школском одбору, савету родитеља школе и општинском савету родитеља.

Превоз и исхрана

Члан 69.

Ученик има право на бесплатан превоз ако је његово пребивалиште удаљено више од два километра од школеу једном правцу.

Ученик има право на бесплатан превоз без обзира на удаљеност, уколико надлежни орган за послове саобраћаја утврди да је угрожена безбедност ученика на путу од његовог пребивалишта до школе.

Ученик коме је на основу захтева родитеља, односно старатеља омогућено да похађа школу ван подручја коме припада има право на бесплатан превоз само у оквиру школског подручја у којемима пребивалиште.

Ученик са сметњама у развоју има право на бесплатан превоз без обзира на удаљеност његовог пребивалишта од школе.

Школа је дужна да ученицима, док чекају на организовани превоз, обезбеди заштиту.

Уколико због специфичних теренских, односно неповољних инфраструктурних услова, организовање превоза није могуће, школа је дужна да, у сарадњи са јединицом локалне самоуправе, обезбеди пратиоца ученику.

Школа у оквиру школског објекта, у сарадњи са родитељима, организује исхрану за ученике.

Школа у договору са јединицом локалне самоуправе и донаторима може да обезбеди бесплатну исхрану за све ученике, у целини или делимично.

Средства која школа остварује по основу учешћа родитеља, јединице локалне самоуправе, донатора, спонзора, проширене делатности и ученичке задруге дужна је приоритетно да користи за исхрану и помоћ ученика.

VI ИСПИТИ

Врсте

Члан 70.

Успех ученика оцењује се и на испиту.

У школи се полажу поправни, разредни, завршни испит, испит из страног језика и други испити.

Испити из става 2. овог члана, осим завршног испита, полажу се пред испитном комисијом од три члана од којих су најмање два стручна за предмет.

Испитну комисију образује директор школе.

Уколико школа нема потребан број стручних лица за одговарајући предмет ангажује стручно лице из друге школе.

Ученик основне музичке, односно балетске школе полаже: пријемни испит за утврђивање музичке, односно балетске способности, контролни, годишњи, разредни и поправни испит, у складу са наставним планом и програмом.

Начин и време полагања разредних, поправних испита, испита из страног језика и других испита уређује се општим актом школе.

Разредни испит

Члан 71.

Разредни испит полаже ученик који није оцењен из једног или више наставних предмета.

Ученик може бити неоцењен из наставног предмета уколико није похађао наставу више од трећине укупног годишњег броја часова тог предмета и уколико се оцењивањем утврди да није достигао посебне образовне стандарде на основном нивоу.

Ученик који на разредном испиту добије недовољну оцену из једног или два наставна предмета, или не приступи полагању разредног испита једног или два наставна предмета, полаже поправни испит.

Ученик који на разредном испиту добије недовољну оцену из више од два наставна предмета, или који не приступи полагању разредног испита из више од два наставна предмета понавља разред.

Поправни испит

Члан 72.

Поправни испит полажу ученици од четвртог до осмог разреда који на крају другог полугодишта имају до две недовољне закључне бројчане оцене из наставних предмета.

Ученик од четвртог до седмог разреда полаже поправни испит у августовском испитном року, а ученик осмог разреда у јунском и августовском року.

Ученик од четвртог до седмог разреда који на крају другог полугодишта има више од две недовољне закључне бројчане оцене и ученик који не положи поправни испит или не приступи полагању поправног испита понавља разред и образује се по индивидуалном образовном плану.

Ученик осмог разреда који има више од две недовољне закључне бројчане оцене или не положи поправни испит не понавља разред, већ завршава започето образовање и васпитање у истој школи полагањем испита из предмета из којег има недовољну оцену, у складу са Законом.

Испит из страног језика

Члан 73.

Ученик може да полаже испит из страног језика који није изучавао у школи.

Испит из става 1. овог члана полаже се по прописаном наставном програму за одређени разред.

Школа издаје ученику уверење о положеном испиту.

Завршни испит

Члан 74.

Након завршеног осмог разреда ученик полаже завршни испит.

Ученик полаже завршни испит по програму завршног испита за школску годину у којој је завршио осми разред, писаним путем –решавањем тестова.

Програмом завршног испита одређују се наставни предмети из којих ученик полаже завршни испит.

Прилагођавање завршног испита за ученике са сметњама у развоју, зависно од врсте потребне додатне подршке, врши се према индивидуалном образовном плану.

Ученик са сметњама у развоју полаже завршни испит према стандардима дефинисаним у индивидуалном образовном плану.

Полагањем завршног испита ученик стиче право на упис у средњу школу, у складу са законом који уређује област средњег образовања и васпитања.

Регуларност завршног испита обезбеђује директор.

Резултати завршног испита служе школи за утврђивање квалитета рада наставника и школе, ослонац су за развојно планирање и унапређивање свеукупног рада школе и служе Министарству за процену стања и напретка образовања у Републици.

На основу резултата завршног испита не врши се рангирање школа, али се успешне школе које покажу изузетну педагошку вредност могу да се награде, а неуспешне се упозоравају на потребу унапређивања свог рада.

VII ВРЕДНОВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

Вредновање квалитета рада школе

Члан 75.

Вредновање квалитета рада школе остварује се као самовредновање и спољашње вредновање квалитета.

Самовредновање и спољашње вредновање врши се у складу са Законом.

На основу резултата вредновања квалитета рада, школа сачињава план за унапређивање квалитета рада у областима дефинисаним Стандардима квалитета рада установа.

План за унапређивање квалитета рада саставни је део Развојног плана школе.

Национално исптивање

Члан 76.

Оствареност стандарда постигнућа ученика у току основног образовања и васпитања проверава се и националним испитивањем на узорку школа и ученика.

Ученик је дужан да учествује у националном испитивању.

Директор је дужан да обезбеди све услове и регуларност испитивања.

Резултати националног испитивања не утичу на оцене, односно на општи успех ученика.

Национално испитивање остварује се у складу са Законом.

Ближе услове за спровођење националног испитивања утврђује министар.

Резултати националног испитивања служе за процену стања и напретка образовања у Републици Србијии користи их Министарство, локална самоуправа, стручне институције и истраживачки институти, а могу их користити и појединци у складу са Законом.

Школа резултате користи за унапређивање свог развојног плана, плана стручног усавршавања и напредовања наставника и школског програма.

Међународно испитивање

Члан 77.

Школе учествује у међународним испитивањима, уз сагласност Министарства.

Резултати међународних испитивања користе се за процену стања и напретка образовања у Републици Србији.

VIIIШТРАЈК ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 78.

Запослени у школи остварују право на штрајк у складу са Законом, овим законом и законом којим се уређује штрајк запослених.

Штрајкачки одбор и запослени који учествују у штрајку дужни су да штрајк организују и воде на начин којим се не угрожава безбедност запослених и ученика, имовине и омогућава наставак рада по окончању штрајка.

Запослени у школи остварују право на штрајк под условом да обезбеде минимум процеса рада школе.

Члан 79.

Наставници, односно стручни сарадници у школи остварују прaво на штрајк под условом да обезбеде минимум процеса рада школе, у остваривању права грађана од општег интереса у основном образовању и васпитању.

Минимум процеса рада за наставника је извођење наставе у трајању од 30 минута по часу у оквиру дневног распореда и обављање испита, а за стручног сарадника 20 часова рада недељно.

Ако наставници, односно стучни сарадници школе учествују у штрајку не обезбеђујући минимум процеса рада из става 2. овог члана, директор школе покреће дисциплински поступак.

Наставнику, односно стручном сараднику за повреду обавезе из става 2. овог члана изриче се мера престанка радног односа.

Директор школе ће, за време штрајка организованог противно одредби става 2. овог члана, обезбедити остваривање наставе или обављање испита док траје штрајк.

IX ЕВИДЕНЦИЈА И ЈАВНЕ ИСПРАВЕ

Врсте евиденција

Члан 80.

Школа води евиденцију о:

1) ученику, односно детету;

2) успеху ученика;

3) испитима;

4) образовно-васпитном раду;

5) запосленом у школи.

Евиденција о ученику

Члан 81.

Евиденцију о ученику, односно детету чине подаци којима се одређује његов идентитет (лични подаци), образовни, социјални и здравствени статус.

Лични подаци о ученику, односно детету су: име и презиме ученика, јединствен матични број грађана, пол, датум рођења, место, општина и држава рођења, држављанство, национална припадност, адреса, место, општина и држава становања, контакт телефон, број у матичној књизи ученика, односно детета.

Лични подаци о родитељу, старатељу и хранитељуученика, односно детета (у даљем тексту: родитељ) су: име и презиме родитеља, јединствен матични број грађана, пол, датум рођења, место, општина и држава рођења, адреса, место, општина и држава становања, контакт телефон, односно електронска пошта.

Подаци којима се одређује образовни статус ученика су: подаци о врсти школе и трајању образовања и васпитања, језику на коме ученик прати наставу, организацији образовно-васпитног рада, обавезним изборним предметима, изборним предметима, страним језицима, подаци о индивидуалном образовном плану, допунској и додатној настави, целодневној настави и продуженом боравку, слободним активностима за које се определио и другим областима школског програма у којима учествује, учешћу на такмичењима, изостанцима, изреченим васпитним и васпитно-дисциплинским мерама, учешћу у раду органа школе и опредељењу за наставак образовања.

Подаци којима се одређује социјални статус ученика, односно детета и родитеља су: подаци о условима становања (становање у стану, кући, породичној кући, подстанарству, дому, да ли ученик има своју собу и другим облицима становања), стању породице (броју чланова породичног домаћинства, да ли су родитељи живи, да ли један или оба родитеља живе у иностранству, брачни статус родитеља и њихов образовни ниво, запослење, као и примању социјалне помоћи).

Подаци којима се одређује здравствени статус ученика, односно детета су: подаци о здравственом статусу које даје изабрани лекар надлежног дома здравља.

Подаци којима се се одређује потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке су подаци које даје интерресорна комисија која врши процену, а на основу поделе из члана 10. став 1.овог закона.

Евиденција о успеху ученика

Члан 82.

Евиденцију о успеху ученика чине подаци којима се утврђује постигнут успех ученика у учењу и владању и то: оцене у току класификационог периода, закључне оцене из наставних предмета и владања на крају првог и другог полугодишта, оцене постигнуте на испитима, закључне оцене на крају школске године, издатим ђачким књижицама, сведочанствима, дипломама, као и оцене постигнуте на испитима, дипломама за изузетан успех и наградама.

Евиденција о испитима

Члан 83.

Евиденцију о испитима чине подаци о разредним, поправним, контролним и годишњим испитима, о завршном испиту у основном образовању и васпитању и другим испитима у складу са законом.

Евиденција о образовно-васпитном раду

Члан 84.

Евиденцију о образовно-васпитном раду чине подаци о: подели предмета на наставнике и распореду часова наставе и осталих облика образовно-васпитног рада, уџбеницима и другим наставним средствима, распореду писмених радова, контролним вежбама, подаци о остваривању школског програма, сарадњи са родитељима и локалном заједницом и осталим облицима образовно-васпитног рада, у складу са Законом.

Евиденција о запосленима

Члан 85.

Евиденцију о запосленима чине подаци: име и презиме, јединствени матични број грађана, пол, датум рођења, место, општина и држава рођења, адреса, место, општина и држава становања, држављанство, контакт телефон, електронска пошта, ниво и врста образовања, подаци о стручном усавршавању и стеченим звањима, о способности за рад са децом и ученицима и провери психофизичких способности, о познавању језика националне мањине, о врсти радног односа и ангажовања, радном стажу, истовременим ангажовањима у другим установама, о осуђиваности, изреченим дисциплинским мерама, о стручном испиту и лиценци, о задужењима наставника и стручних сарадника и фонду часова наставника, плати и учешћу у раду органа школе, а у сврху остваривања образовно-васпитног рада, у складу са Законом.

Начин прикупљања података за евиденцију

Члан 86.

Подаци за евиденцију прикупљају се на основу документације издате од стране надлежних органа које достављају родитељи и изјава родитеља.

Нарочито осетљиви подаци обрађују се уз пристанак родитеља, у складу са законом којим се уређује заштита података о личности, а подаци о здравственом стању и примању социјалне помоћи могу се обрађивати и без пристанка родитеља.

Вођење евиденције

Члан 87.

Прикупљени подаци чине основ за вођење евиденција.

У школи се води евиденција електронски, у оквиру јединственог информационог система просвете и на обрасцима.

Врсте, назив, садржај образаца и начин вођења евиденције прописује министар и одобрава њихово издавање.

Евиденција се води на српском језику, ћириличким писмом и латиничким писмом у складу са законом, а када се образовно-васпитни рад остварује и на језику националне мањине, евиденција се води и на језику и писмом националне мањине.

Евиденција се може водити и само на језику и писмом националне мањине на обрасцу који прописује министар, као део подзаконског акта из става 3. овог члана.

Школа која остварује припремни предшколски програм води евиденцију у складу са законом којим се уређује предшколско васпитање и образовање.

Обрада података

Члан 88.

Податке у евиденцијама прикупља школа.

Директор школе се стара и одговоран је за благовремен и тачан унос података и одржавање ажурности евиденција и безбедност података, без обзира на начин њиховог вођења.

Рокови чувања података у евиденцијама

Члан 89.

Лични подаци из евиденције о ученицима и подаци из евиденције о успеху ученика који се односе на закључне оцене на крају школске године, чувају се трајно, на прописаном обрасцу.

Подаци из евиденције о образовно-васпитном раду, испитима, о социјалном и здравственом статусу ученика и остали подаци из евиденције о успеху ученика чувају се десет година.

Подаци из евиденције о запосленима чувају се десет година, уколико другим прописом није другачије уређено.

Јавне исправе

Члан 90.

На основу података унетих у евиденцију школа издаје јавне исправе.

Јавне исправе, у смислу овог закона, су:

1) ђачка књижица;

2) преводница;

3) сведочанство о завршеном разреду првог циклуса за ученике који одлазе у иностранство и за одрасле;

4) сведочанство о сваком завршеном разреду другог циклуса;

5) уверење о положеном испиту из страног језика;

6) сведочанство о завршеном основном образовању и васпитању;

7) уверење о обављеном завршном испиту.

Школа уписаном ученику, на почетку школске године, издаје ђачку књижицу, а приликом исписивања – преводницу.

Преводница се издаје у року од седам дана од дана пријема обавештења о упису ученика у другу школу, а школа у коју ученик прелази, у року од седам дана обавештава школу из које се ученик исписао да је примила преводницу.

Школа која остварује припремни предшколски програм издаје јавну исправу,у складу са законом којим се уређује предшколско васпитање и образовање.

Јавна исправа издаје се на српском језику ћириличким писмом, латиничким писмом у складу са Законом, а када се образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине, јавна исправа издаје се и на језику и писму те националне мањине.

Садржај образаца јавних исправа прописује министар и одобрава њихово издавање.

Дупликат јавне исправе

Члан 91.

Школа издаје дупликат јавне исправе на прописаном обрасцу, после оглашавања оригинала јавне исправе неважећом у "Службеном гласнику Републике Србије".

Школа издаје уверење о чињеницама о којима води евиденцију, у недостатку прописаног обрасца, у складу са законом.

Члан 92.

Ученику који није стекао основно образовање и васпитање, а престала му је обавеза похађања наставе и ученику који одлази у иностранство издаје се сведочанство о последњем завршеном разреду.

Печат

Члан 93.

Веродостојност јавне исправе школа оверава печатом, у складу са законом.

Статутом школе одређује се лице одговорно за употребу и чување печата.

Утврђивање стеченог образовања у недостатку евиденције

Члан 94.

Лице које нема јавну исправу о завршеном основном образовању и васпитању, односно архивска грађа је уништена или нестала, може да поднесе захтев надлежном суду, ради утврђивања стеченог образовања.

Захтев садржи доказе на основу којих може да се утврди да је лице стекло основно образовање и васпитање и потврду да је евиденција, односно архивска грађа уништена или нестала.

Потврду да је архивска грађа уништена или нестала издаје школа у којој је лице стекло образовање или друга установа која је преузела евиденцију, односно архивску грађу. Ако таква установа не постоји, потврду издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Члан 95.

Решење о утврђивању стеченог основног образовања и васпитања доноси надлежни суд у ванпарничном поступку, у складу са законом.

Решење којим се утврђује стечено основно образовање и васпитање замењује сведочанство о завршеном основном образовању и васпитању.

X ПРИЗНАВАЊЕ СТРАНИХ ШКОЛСКИХ ИСПРАВА

Члан 96.

Држављанин Републике Србије који је у иностранству завршио школу или поједине разреде школе, односно који је у Републици Србији завршио страну школу или поједине разреде школе, има право да захтева признавање стечених страних школских исправа, као сведочанства о стеченом основном образовању и васпитању или поједином завршеном разреду школе.

Страни држављанин и лице без држављанства има право да захтева признавање стране школске исправе, ако за то има правни интерес.

Признавањем се страна школска исправа изједначава са одговарајућом школском исправом стеченом у Републици Србији.

Страну школску исправу признаје Министарство.

Поступак

Члан 97.

У поступку признавања стране школске исправе примењују се одредбе Закона о општем управном поступку уколико овим законом није друкчије уређено.

У поступку признавања узима се у обзир: систем школовања стране државе; страни наставни план и програм; трајање школовања; права која даје страна школска исправа имаоцу и друге околности од значаја за одлучивање.

Ако се у поступку признавања утврди да савладан страни наставни план и програм знатно одступа од плана са којим се упоређује, признавање се условљава полагањем одређених испита или провером знања.

Министарство може утврђивање испита и проверу знања из става 3. овог члана да повери посебној стручној комисији.

Испити утврђени као услов за признавање полажу се у школи најкасније до краја текуће школске године.

Условни упис

Члан 98.

Лице које је поднело захтев за признавање стране школске исправе може да буде условно уписано у наредни разред, уколико поступак није окончан до почетка школске године.

Школа је дужна да ученика одмах укључи у одговарајући разред.

Решење о признавању

Члан 99.

Лице које захтева признавање стране школске исправе уз захтев доставља оригинал те исправе или копију оверену код надлежног органа државе у којој је издата исправа чије се признавање захтева и превод овлашћеног преводиоца, а оригинал се доставља на увид.

Решење о признавању коначно је у управном поступку.

Кратак садржај решења исписује се на оригиналу школске исправе и на примерку превода (клаузула о признавању).

Министарство води евиденцију и чува документацију о признавању стране школске исправе.

XI ФИНАНСИРАЊЕ

Члан 100.

Средства за финансирање делатности државне школе обезбеђују се у складу са Законом.

Средства за обављање делатности приватне школе обезбеђује оснивач.

XII ПОВЕРАВАЊЕ ПОСЛОВА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ АУТОНОМНОЈ ПОКРАЈНИ

Члан 101.

Послови утврђени чланом 12. став 3. (остваривање образовно-васпитног рада на језику и писму националне мањине, односно двојезично и за мање од 15 ученика уписаних у први разред), чланом 12. став 6. (извођење образовно-васпитног рада на страном језику, односно двојезично), члан 19. став 1. (школа посебне педагошке оријентације), чланом 35. став 1. (организовање целодневне наставе и продуженог боравка), чланом 36. став 1. (настава за ученике на дужем кућном или болничком лечењу) и чланом 96. став 4. (признавање стране школске исправе) овог закона, поверавају се аутономној покрајини.

XIII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 102.

Новчаном казном од 30.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај школа ако:

1) обави испит супротно одредбама овог закона;

2) не води прописану евиденцију или евиденцију води супротно одредбама овог закона;

3) изда јавну исправу супротно одредбама овог закона.

Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се и директор, односно одговорно лице у школи.

XIV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 103.

Признаје се основно образовање и васпитање лицима која су стекла то образовање и васпитање по прописима који су важили до ступања на снагу овог закона.

Наставник, односно стручни сарадник који обавља образовно-васпитни рад у школи, а који је по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона испуњавао услове у погледу врсте образовања може и даље да обавља образовно-васпитни рад у школи.

Усклађивање организације и аката школе

Члан 104.

Школа ће ускладити своју организацију и опште акте са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Рок за доношење подзаконских аката

Члан 105.

Министар ће донети подзаконске акте на основу овлашћења из овог закона у року од две године од дана ступања на снагу овог закона.

Подзаконски акти донети до ступања на снагу овог закона примењиваће се, ако нису у супротности са овим законом, до доношења подзаконсих аката на основу овог закона.

Престанак важења закона

Члан 106.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закона о основној школи ("Службени гласник РС", бр. 50/92, 53/93-др. закон, 67/93-др. закон, 48/94-др. закон, 66/94-УС, 22/02, 62/03-др. закон, 64/03-др. закон, 58/04, 62/04, 79/05 и 101/05-др. закон)