Корекција нацрта Закона о основном образовању и васпитању
ПРЕДЛОЗИ ЗА КОРЕКЦИЈЕ НАЦРТА ЗАКОНА О ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ - Преузмите документ
ПРЕДЛОЗИ ЗА КОРЕКЦИЈЕ НАЦРТА ЗАКОНА
О ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ
1. СТРУЧНОСТ НАСТАВНИКА ЗА ПРИПРЕМУ, СПРОВОЂЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ ИНДИВИДУАЛНИХ ПРОГРАМА (ЧЛАН 9. СТАВ 3. НАЦРТА)
Одредба члана 9. став 3. Нацрта Закона о основном образовању и васпитању утврђује обавезу школе да за спровођење основношколског програма деци са сметњама у развоју обезбеди стручне наставнике за припрему, спровођење и вредновање индивидуализованих програма.
Неопходно је ову одредбу прецизирати, односно изричито дати одговор на питање ко се сматра стручним за припрему, спровођење и вредновање индивидуализованих програма.
Најстручнији за такав посао су дефектолози одговарајућег смера за сваку врсту сметње у развоју. Онај ко тврди да краткотрајна обука наставника може да замени стручност дефектолога, стручњака који су се за рад с децом са сметњама у развоју спремали девет семестара, показује више од обичног незнања.
Ако би се прихватио другачији став, са још више права би се могло захтевати да, на пример, посао психолога у школи обавља дефектолог, имајући у виду да је он на студијама био обавезан да положи више предмета из области психологије (Општа психологија са психологијом личности, Развојна психологија, Педагошка психологија, Психологија ментално заосталих лица, Неуропсихологија и општи реедукативни метод...), а и многи други предмети били су мање или више повезани са знањима које даје психологија.
2. РАД ДЕФЕКТОЛОГА У РЕДОВНИМ ШКОЛАМА
Уколико се и даље инсистира на увођењу инклузије у школе на начин који је предвидео Закон о основама система образовања и васпитања, неопходно је обезбедити сталну подршку дефектолога наставницима који су укључени у процес инклузије, односно раде с децом са сметњама у развоју.
Помоћ дефектолога који би били стално запослени у редовној школи у приличној мери би ублажио невоље које запосленима у школи, али и родитељима и ученицима, проузрокује примена инклузије онако како је, за наше услове непримерено, замишљена.
3. ОДЕЉЕЊА ЗА УЧЕНИКЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ У РЕДОВНИМ ОСНОВНИМ ШКОЛАМА
Одељења за ученике са сметњама у развоју у редовним основним школама су реалност и потреба, пошто у многим местима не постоје школе за образовање и васпитање ученика са сметњама у развоју.
Зато је неопходно у Закон о основном образовању и васпитању унети одредбу и о овој могућности.
Још би било било целисходније, пошто је реч о редовним основним школама, изричито признати могућност да се деца у одељења за ученике са сметњама у развоју уписују без било какве додатне процедуре, ако то родитељи захтевају.
4. БРОЈ УЧЕНИКА У ОДЕЉЕЊУ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ УЧЕНИКА СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ
Према одредби члана 35. ст. 7. и 8. Нацрта, одељење или група у школи за образовање ученика са сметњама у развоју може да има до десет ученика, док одељење ученика са вишеструком ометеношћу и комбиновано одељење може да има до шест ученика.
Ову одредбу потребно је прилагодити потребама ученика са различитим врстама сметњи у развоју. На пример, за ученике ометене у менталном развоју прихватљивије је да максималан број ученика у одељењу буде шест а не десет.
Додуше, прецизирање ове одредбе могуће је и у наставном плану и програму за сваку врсту сметњи у развоју.
5. ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ
Према одредби члана 37. став 1. Нацрта, за ученике од првог до четвртог разреда организује се разредна, а за ученике од петог до осмог разреда предметна настава.
Било би упутно да се за ученике са сметњама у развоју, у школама и одељењима за њихово образовање и васпитање, изричитом законском одредбом допусти могућност да се настава од петог до осмог разреда организује као предметна или као разредно-предметна, већ према потребама ученика и могућностима школе.
6. ПРУЖАЊЕ ДОДАТНЕ ПОДРШКЕ У ВАСПИТНОЈ ГРУПИ И ДРУГОЈ ШКОЛИ И ПОРОДИЦИ
Према члану 27. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања, школа за ученике са сметњама у развоју може да пружа додатну подршку у образовању деце, ученика и одраслих са сметњама у развоју у васпитној групи, односно другој школи и породици, у складу с критеријумима и стандардима које прописује министар.
Законом о основном образовању и васпитању потребно је проширити ову могућност и на редовне основне школе које имају одељења за образовање и васпитање ученика са сметњама у развоју. Разлози за то су следећи:
1) и те школе поседују стручан дефектолошки кадар за пружање подршке;
2) број школа за ученике са сметњама у развоју је сразмерно мали и њихова удаљеност је од многих школа исувише велика, тако да би могућност да и дефектолози из редовних школа с одељењима за ученике са сметњама у развоју пружају додатну образовну подршку учинила додатну образовну подршку много доступнијом школама и ученицима.
7. НАСТАВНИ ПЛАНОВИ И ПРОГРАМИ ЗА УЧЕНИКЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ
У текст Закона о основном образовању и васпитању обавезно треба унети обавезу доношења наставних планова и програма за ученике са сметњама у развоју који се школују у школама за ученике са сметњама у развоју и у одељењима за ученике са сметњама у развоју у основним школама.
Закључак о неопходности доношења таквих програма недвосмислено произлази из одредбе члана 102. став 7. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 72/09 и 52/11):
„За ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, издају се уџбеници, у складу са њиховим потребама.“
Пошто се за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом издају посебни уџбеници, следи закључак да се ти уџбеници морају израђивати на основу наставних планова и програма за сваку врсту сметње у развоју и инвалидитета, пошто је сасвим незамисливо решење по којем би се уџбеници израђивали на основу индивидуалних образовних планова.
Поред наведеног разлога, у прилог доношењу посебних наставних планова и програма за ученике са сметњама у развоју говоре и одредбе Закона о уџбеницима и другим наставним средствима („Службени гласник РС“, број 72/09). Тако се, према одредби члана 2. став 1. тог закона, садржај уџбеника утврђује наставним планом и програмом.
Ако поставимо питање којим се то наставним планом и програмом утврђује садржај уџбеника за ученике са сметњама у развоју, одговор не може бити да је то наставни план и програм за ученике из редовне популације (јер он није прилагођен потребама ученика са сметњама у развоју) нити то може бити индивидуални образовни план (јер се он израђује за сваког појединачног ученика, а разуме се да се за сваког појединачног ученика уџбеник не може издавати). Најприхватљивији је, дакле, одговор да се садржај уџбеника за ученике са сметњама у развоју одређује посебним наставним планом и програмом.
8. ТРАЈАЊЕ ЧАСА
Према члану 56. став 6. Нацрта, час наставе, додуше по правилу, траје 45 минута. Толико трајање часа често неће одговарати потребама ученика са сметњама у развоју. Зато треба и допустити могућност да час за ученике са сметњама у развоју траје краће, а најбоље би било трајање часа утврдити наставним планом и програмом за сваку врсту и степен сметњи у развоју.
Посебно је за ученике ометене у менталном развоју непримерено трајање часа дуже од 30 минута. То није познато само онима који нису радили у настави са таквом децом.